Nikolaj Gumiljov: Šuma
| Jednoj devojci Ne sviđa mi se vaših Skrštenih ruku tromost, Ni stidljiva vaša plašnja, Ni spokojna skromnost. Lik iz Turgenjevljevog romana, Gordi ste, nežni i bez mana, Ima u vama mnogo jesenje-neolujnog Kao u aleji kad kruži lišće rujno. Vi ne verujete nikad nikom Dok sve ne uskladite sa svojim likom, Vi nikad nećete krenuti nikud Dok na mapi ne nađete put. I taj lovac ludi vama tuđ je Što vinuo se uz strmu stenu I pijan od sreće i nejasne tuge Pravo u sunce šalje strelu. Šuma U toj šumi za stablom stablo Izronilo je iz magle naglo. Baš kao ruke mrtvaca krenu Iz zemlje koren za korenom. Pod velom lišća počeše ići Gorostasi žila, kepeci, lavići. U pesku ribari videše očvrsle Tragove ruke ljudske, šestoprste. A nikad tu nije pristala kraj mola Lađa s vitezima Okrugloga Stola. Tu se hajduk nije skrivao u bilju, Niti je monah kopao tu špilju. Samo je jednoć u olujno veče Izišla odavde žena glave mačje, No s krunom od srebra žežena na glavi, Jecala je gorko dok dan se ne javi, I skonča tiho, zorom, s prvim svetlom, Pre no što primi pričešće sveto. To je bilo davno, u ona vremena Od kojih više nema ni pomena, I to se zbilo u svetu koji Ni u snovima ne postoji. Ja sam to smislio, gledajući tmaste Tvoje kose – kolute zmijaste, I gledajuć tvoje oči izbliza, Zelenomodre poput tirkiza. Možda je ta šuma – duša tvoja, Možda je ta šuma – ljubav moja, Il ćemo se možda u toj česti, Kad umremo, nas dvoje sresti. _______________ Problemi koji se javljaju pri prevođenju ovih Gumiljovljevih pesama potiču iz činjenice da su te pesme jednostavne i da su kratkog stiha. Prevodilac se pri tom još oseća prikraćenim u odnosu na prozodijske mogućnosti originala, gde je za pravljenje asonanci dovoljno udarénije na nekom od samoglasnika. Nezadovoljan prevodom prve pesme (gde sam na jednom mestu ukrštene rime zamenio parnim, itd.), poduhvatio sam se prevođenja pesme “Les”; to je bila ispravka, ili neka vrsta popravnog ispita iz versifikacije. Nekoliko rešenja (kao u drugom stihu) iskupili su me, čini mi se, za ranije manjkavosti. Kao primer teškoće prevođenja sa ruskog navodim ovde pretposlednju strofu, gde rima “tvoje-moje” zvuči sasvim atono, mada je ona samo doslovan prevod adekvatne ruske rime “tvojá-mojá”; ona, međutim, zbog zvučnog naglaska, deluje punije. No tešim se da sam na nekim drugim mestima našao bolja rešenja i bogatije asonance, koje me mogu otkupiti i u očima osobe koja mi je, kad mlidijah umreti, poklonila Gumiljovljeve pesme i u posveti označila pesmu “Djévuške”, jer se, bez sumnje, u njoj prepoznala. Ex vota. Izbor, prepjev s ruskog i bilješka: Danilo Kiš |
|
|||||
|
|||||
|
|||||