Dragi Danilo Kiš,

(...) Spadam među mnogobrojne ili rijetke (sad svejedno) sasvim bezazlene i iskrene poklonike Vašeg neobičnog dara (bolje talenta), i bit će mi drago budemo li se jednom prilikom sreli.

Pozdravlja Vas M. Krleža

Zagreb, 11. X. 1973.

_______________


Dragi Danilo,

U vezi s Vašim pismom od 30. 9. 1976, molim Vas, prije svega, ne dramatizujte stvar samu po sebi sasvim naravnu i logičnu.
Svojim perom Vi dražite svijet oko sebe, više od toga, Vi ga razdražujete namjerno, pa šta se čudite tome kao Pop Jocina Frajla?
Pustite tu olujicu (u čaši vode) neka prohuji, a da se požurite ispred ruda, na vrat na nos (précipitamment) nema smisla!

Kao za utjehu, doviđenja, srdačno Vaš M.K.

P.S. Polovinom oktobra spremam se u Opatiju.

Zagreb, 5. listopada 1976.

_______________

“U pismu od 5. listopada 1976, Krleža odgovara na jedno moje pismo, gde se, zaista, “kao Pop Jocina Frajla“, isčuđujem zbog odbijanja moje knjige “Grobnica za Borisa Davidovića“ od strane jednog zagrebačkog izdavača i zbog započetih polemika oko nje. U to vreme već sam se bio upoznao sa Krležom i imao zadovoljstvo da provedem sa njim nekoliko sati. U slušanju i divljenju...“

(iz pisma Danila Kiša Enesu Čengiću)