Od tri-četiri pesme koje su mi ponuđene da prevedem za novo izdanje pesama Marine Cvetajeve (čime bih dopunio svoje ranije prevode), ova je jedna jedina uspela; bar mi se tako čini. Ostâle sam prepustio, posle potpunog fijaska, brizi i muci drugih prevodilaca. Neka im je sa srećom!

Nemam nameru da pravim analizu ove pesme, pažljivom će se čitaocu ona sama otkriti. Prevodiocima pak ne treba da objašnjavam probleme koji se javljaju kada je u pitanju pesma kratkog metra i sa bliskim parnim rečima. Pošto je reč o modernoj ruskoj poeziji, tragao sam za asonancama i korenskim rimama, koje se njoj svojstvene, jedan par slikova smatram sasvim uspelima (duša-dušak u drugoj strofi). Možda postoji još jedan ili dva takva para rima. Čitalac će ih sam otkriti. Moja zahvalnost i moj pozdrav Milici Nikolić.