Poštovani i dragi Danilo Kiš,

Sa zakašnjenjem, no ipak - “doplovilo“ je, eto, sinoć, iz Zagreba 10. broj SAVREMENIKA s vašom posvetom, na ovu kvarnersku obalu gdje se već mesec dana liječim od moje, sad već hronične, boljetice. Zaista, mnogo Vam hvala! Čitajući, ne bez uzbuđenja, Vašu zaista izvrsnu prozu noćas, taj Vaš “Čelični sudar“, pokušavah se prisjetiti jednog, sad već davnog prijepodneva, kad mi je u redakciji FORUMA moj prijatelj (prema kome, usput da spomenem, je ovo naše vrijeme tako nepravedno) Ervin Šinko, pričao o Vama. Bilo je poznato da se Ervin veoma lako oduševljava mladim talentima, no pričajući mi o Vama, to nije bilo perolako oduševljenje – bilo je u tom njegovom govoru sugestije, koja me natjerala, da Vas od tada pratim, koliko mogu, jer da kojim slučajem objavljujete u Parizu ili Münchenu bilo bi mi to, po svoj prilici, lakše. Čitam Vas “redovno“, dragi moj Kiš – i strašno me raduje da se moj prijatelj Ervin nije prevario verujući u Vas...

Srdačno Vaš
Marijan Matković

1. XI 76.