Lajoš Kašak: Konj umire ptice izleću
| (odlomak) Vreme zarza tada to jest papagajski raširi krila rekoh rastvorena crvena kapija sa svojom ljubavnicom kojoj su crni dijamanti bili uzidani u lice i koja je teglila 3 deteta očajnički sedeo sam ispod fabričkih dimnjaka znali smo sutra će krive linije ho žups ho žups rekla je otići ćeš Kašačku moj a ja ću da venem na podijumima i na mazotinama gospodina Nadlera nesumnjivo nesumnjivo gospod bog zaboravlja lepe žene i već je dolazio isusoliki kiporezac bio je mlad i grozno je mirisao na pravdu sutra ćemo biti s one strane mađarske granice pa da hm da nesumnjivo nesumnjivo grad je jurio kraj nas vrteo se tamo-amo i katkad se propinjao video sam povijeni slamni šešir moga oca kako pliva iznad snežnog stakla od apoteke do kipa svetog trojstva i nazad nekad je mislio stari da ću u 21 biti kapelan u eršekujvarskoj kuriji al tačno 10 godina ranije ja sam već gutao dim u bravarskoj radionici gospodina Špornija stari je već tad sasvim retko dolazio kući kasnije je popio i moju lepo zamišljenu budućnost i ispišao je zajedno s pivom zaljubio se u jednu staru čistačicu opala mu je kosa i družio se samo s Ciganima 25 april 1909 spremao sam se sa kiporescem u Pariz peške varošica je sedela u lokvi i svirala u harmoniku skinuću s tebe svoja krila o sveti Kristifore ti nikad nećeš biti sin svoga oca jedan je pijanac plakao krokodilske suze naslonih se na zid hotela ”Zlatni Lav” osećao sam svemu je krај preko mene je projurio раr crvenih šina a u tornjevima odjeknuše zvona golubovi su se prevrtali iznad krovova kuća tačnije rečeno galopirali su u sunčevim kočijama novo zvono franjevaca sad je već prosto pevalo ko se na spavanje sprema nek izglanca olovne rude satovi na belim pastirskim psima sablažnjuju osećao sam svemu je krај prodavci rakije i tekstila zatvoriše svoje radnje samo se vrati svojoj deci prijatelju moj točkovi se više nisu okrenuli unazad čoveku su već davno nikli umnjaci i sad gleda u ništa gde se život hvata zubima za sopstveni rер u ništa o džiramari o lebli O BUm BUmm a lađa nas je truckala međutim ko bremenita žena a iza naših leđa neko je spojio kulise to je bio prvi izukrštani dan u mome životu u meni su vijorile baklje i bezdani o papagalum na obalama su kukurikale sve po dvadeset rujnobakrene ptice na drveću su se ljuljuškali obešeni i takođe kukurikali samo su katkad gledali k nama mrgodni mrtvaci sa dna vode al mi smo bili 21 godišnjaci kiporescu su svrdlale iz brade ružne ružičaste dlake inače smo dobro živeli samo baš dijagonala naših stomaka uzalud smo stezali šrafove volovi su opet i opet kidisali preko strnjike a svoje smo oči katkad jedva znali da sastružemo sa gležnjeva devojaka tada bi uvek zaurlali iz mene limeni tanjiri u Beču smo 3 dana spavali na ulici onda smo konačno iscedili sebe iz sebe šta li mu je to civilizacija čovek namaže sebe nekakvim emajlom i počne da se grozi od vaši šta li mu je to porodična spona čovek produži nekakvom svilenom trakom svoju pupčanu vrpcu šta li mu je to bogobojažljivost čovek počne da se boji kako se ne bi morao bojati mi smo stavili drumove pod noge a sunce je išlo s nama kroz prostore na zlatnim nogama miljokaza verujte slon nije veći od buve crveno nije od belog crvenije a ako smo ipak išli dalje zelenašu ako postavimo vagu ionako ćemo izvući deblji kraj i tad nam se otvoriše oči i postasmo duboki ko crni bunari krај majdana i išli smo išli a pred nama koračahu 13 anđela takođe peške i pevahu nam o našoj mladosti već smo bili tipične skitnice sa dobro vaspitanim buvama ispod pazuha voleli smo voće što je popadalo u jarkove kiselo mleko i parohijske kase Jevreja a dolazila su nam braća i odovud i odonud sa svemogućim jezicima sveta i s licem čudesne ciglene boje svi su imali neki specijalni miris neke su već sastrugali kilometri nekima su usta još bila vlažna od mleka iz majčine sise pod nama su ležali putevi u belim pelerinama trgoše se telegrafske žice i ispisaše po nebu kabale uveče videsmo gde međ nogama ženâ procvetaše cvetovi al mi smo bili biljožderi i ženomrsci i vukli smo se рrеkо Pasauna Ahena Antverpena kiporezac je smršao ko riblja kost a brada mu posta sasvim riđa u mojoj su glavi rasle pesme hadžurske šume rеkе svetlosti dvaput su pred nama preplivalivali pacovi na velikim splavovima išaranim dugmadima za pantalone i ptičjim jajima u poštanskom fahu čekala su me pisma moje ljubavnice al znao sam noći su najvašljivije tada sam dakle radio na svojim pesmama koje su mi dolazile iz glave kao kakve zlatorune ovce te bez ikakve sumnje najčednije životinje al ako neko zadene njivu iza uva roletne se uplašeno sjure to je naš život carinici na svakoj stanici udare nam žig na srce a mi samo plivamo dalje u pravcu zore bogme bi bilo pametnije kad bi svako trgovao slatkim korenjem il šećerom od krompira podelite svet u kojem živite nama je lako mi dnevno po 50 kilometara izlazimo iz njega tunelima planinskim grebenima i nemuštim nemačkim šumama osećamo miris svežeg gnoja na njivama planine se katkad obrnu a drveće svira u citru kroz vetar stabla su u suštini obremenjene devojke tiho govore među sobom i kažu: ako on ode ubiću se juče sam ceo dan opšivala pelene zlatnom niti krstiću ga anđelčićem a o uvo ću mu okačiti dijamantsku trešnju il prosto samo vele: svi su muškarci šantavi psi planine se već sasvim naginju na nas ogromna zemlja bez skrupula proguta sunce najzad ću još postati pesnik samo dobro naviti čegrtaljke ionako svaka muka zavisi tek od širokogrudosti gospođice Ane juče sam poslao dve pesme kući ”Nezavisnoj Mađarskoj” ра smo opet dopali u Štutgart sedeli smo krај stola prosjaka i jeli smo lepinje s pekmezom a s greda nam je svetlelo srce jednog štajerskog seljaka u dvorištu susedne kuće služila je misu VOJSKA SPASA pod zvezdama su vrištale flaute i klarineti videli smo kako žute staklene buljine proleću nad mladim majkama o jagnješce božje što otkupljuješ grehove sveta u kiporescu je počeo opet da se s mukom uspravlja poluhristos i hteo je po svaku cenu da govori začepi gubicu zaurla štajerski seljak svoje nam srce gurnu sasvim pod nos vidite probodeno je sa 7 zarđalih bodeža to su 7 laži moje ljubavi braćo moja imam 26 godina i život mi je bio čist kao jutarnja rosa zimi sam po ceo dan pred kućom meo leti sam žnjeo debelo žito ej aj al je čovekova sudbina takva kao svima su nam oči bile otvorene i videli smo iza zidina gde svet obrnu ćurak naopako Budimpešta-Pariz-Berlin-Kamčatka-Sanktpeterburg kiporezac već je bio pijan a iz očiju mu je kao iz kakvih kašičarki jednako tekla tuga uzvici su sve više skretali u uglove kako bi mogli da ugase svoje fitilje venčajte se zatim ćete verovati samo u magijsku noć čistoga učkura progovorih sasvim neočekivano i videh kako mi glas dopire amo iz susednog dvorišta pesnik sam dakle bar znam lampe zato gore dobro јеr je dvaput karatama i pune su petroleuma bio sam strašno ogorčen želeo sam da dam nešto ovim siromasima al zvezde su već bile napustile stražu 13 anđela sad sigurno spava širom otvorenih usta na tavanskim lestvicama bože gospode sa zidova u crvenim četama marširaju naniže stenice nek svako posoli vrh svog nosa eto kako je život kratak mi ćemo ipak postati samo mačori na pariskim zidinama buji dete pa buji paji čovek zaspi tako od vertikale postaju horizontale i obrnuto iz neba se pomoliše mastiljava deca hajte sa mnom рrеkо bašte na drugoj obali reke Marija uspavljuje sina nek svako škljocne reze iznad svoje svesti na patosu u žutim lokvama fosforescirale su moje uspomene u uglovima se otvoriše putne torbe i počeše besno da laju ------------------------------------------------------------------------------- najsrećniji je onaj ko može da izvrne svoju kožu јеr ko bi još mogao da gleda daleko od sebe ono što smo sagradili sagrađeno je al ono što gradimo ne znači ništa rеkе '73u u stanju da sve to razbiju u paramparčad ako pohitaju gospoda ne znaju da idu na dve noge kao vrapci znamo da žena ostavlja svog čoveka majmuni su pogledali svoju zadnjicu u ogledalu gospodina Goldmana i sasvim su srećni možda kad bih znao da igram šah al ja se ni u šta ne razumem sasvim butovi ubijene svinje sede u ringišpilima izloga video sam Pariz a nisam video ništa moja mе ljubavnica čekala u drugom stanju na anđalfeldskoj stanici glava moje majke postala je od bede sasvim nalik na limun hteo sam da se smejem pred njima al sam se jako stideo što imam na sebi dvoje pantalona bez gaća sigurno je da pesnik il gradi sebi nešto do čega mu je stalo il može hrabro da ode u skupljače opušaka od cigara ili ili ptice su progutale glas drveće ipak peva dalje ovo je već znak starosti al ništa ne mari ja sam LAJOŠ KAŠAK nad glavom nam proleće niklovani samovar ______ Preveo: Danilo Kiš |
|
|||||
|
|||||
|
|||||