Josif Brodski: Život u difuznom svetlu
| Tresak cinkane kante što je pretura vetar. Automobili bruje kližuć po kocki puta kao po ribama sura voda Hadsona. Još se čuje glas koji pripada Muzi; u sutonu zvuči kao ničiji, ječi jednolično poput zujanja muve u zimski kad tone san: šapuće bez značenja reči. Nerazbirljivost slova. Razlistan kupus tučanih oblika. Nebesko svetlo kažnjeno zbog grubosti saučesništva. Čija umetnost, i ukus, jeste kratkovidost, nipošto nežnost. Život u difuznom svetlu! i nedeljama iza senila ničeg u ustima osim opušaka i piva. Zimi još samo oko čuva trag zelenila, paleći ogledalo golo, kao kopriva. Ah, pri takvoj svetlosti ne treba nam ništa! Ni voljena žena, ni uzvišenost pravde puke. Obrisi predmeta, kao granata šištava, rasprskavaju se čim nam dospeju u ruke. A udovi nam se kočanje. To je očito stoga što studen u difuznoj svetlosti demonstrira svojstva siluete – naročito ako predmet nije u cvetu mladosti. Spevati, zar, pesmu o onome što se iza brega valja? O tome da l će pola s celim da se složi? O čuvstvu, kao da ste zagrabili iz svega onog što je bilo: pri uštapu, nožem. Al niko, napregnuv na vratu žile strujne, Vaš napev neće prihvatiti. Ni svesni je znalac neće, ni publika. Što se više čuje kuplet to je izvođač bestelesniji. _______________ Pesma Josifa Brodskog “Život u difuznom svetlu” samo je na prvi pogled bliska ruskoj tradiciji zauma. Ako se dublje uronimo u nju, otkrićemo slojeve slika i raspoloženja u isprepletanosti zvuka i smisla. Smisla, i onda kad nam on nije sasvim jasan, kad ga tek naslućujemo. Ova je pesma, kao svako pesničko delo, “otvoreno delo”, par excellence, mada ona bez sumnje nosi u sebi, negde u svojoj mutnoj dubini, u tajni svog nastanka, onaj jedinstveni smisao koji je spasava od proizvoljnosti neadekvatnog tumačenja. Stihovi pesme spojeni su foničnim rimama i asonancama, od kojih par Muze-muhi nije neobičniji od onog koji sam našao kao zamenu za njih (u prvoj strofi peti i sedmi stih). “Za razliku od proze”, kaže Brodski, “poezija ne treba toliko da izražava osećanja koliko treba da ih jezički apsorbuje”. Izbor, prevod s ruskog i bilješka: Danilo Kiš |
|
|||||
|
|||||
|
|||||