Svetlana i Franjo Termačić preveli su za Prosvetu roman Mišela Turnijea (Tourner) ”Le roi des aulnes”, što doslovno znači “Kralj jovà”. Međutim, kako taj naslov naški zvuči prilično nespretno, prevodioci su se odlučili (pošto su odbacili i naslov “Bauk”) za Kralja-Vilovnjaka; time su učinili jasnijom aluziju koja se krije u francuskom nazivu romana: “Le roi des aulnes” je doslovan prevod čuvene Geteove pesme “Der Erlkönig”. Ne ulazeći ovde u komplikovanu etimologiju reči Erl-König, ostaje činjenica da reč “bauk”, kako je naslov te pesme preveo Aleksa Šantić, nije adekvatna skandinavsko-germanskom Erlkönigu. (Bauk je izgleda, hipokoristik za medveda. V. Srpski mitološki rečnik.) Šantićev prevod (“Ko jezdi tako pozno kroz noć i vetar taj?”), uz nekoliko uspelih rešenja, pretrpeo je poraz, čini mi se, u prvom redu zbog prevodiočeve želje da po svaku cenu prenese jednosložne rime orginala.

Termačići su mi predložili da napravim nov prevod pesme “Der Erlkönig”, jer se ona pojavljuje u celini, na francuskom, i u Turnijeovom romanu. Izazov sam prihvatio kao duhovnu igru. Uskoro sam imao na raspolaganju Nemačko-Srpski rečnik Ristić-Kangrga. Termačićev bukvalan prevod, očajni francuski prevod, nemački original i naravno, Šantićevog “Bauka”. Prvo sam shvatio da moram izbeći traženje jednosložnih rima, jer se naš pesnik upravo na tome skrhao: zatim sam posle glatke, dvanaesteračke verzije, izbrojao slogove orginala i našao stihove od devet, deset, jedanaest, dvanaest pa čak i jedan od osam slogova, što mi je omogućilo da u petoj ili šestoj verziji prevoda izbacim one sitne reči koje služe najčešće samo tome da pomognu stihu da se vine do dvanaestog sloga. Konačno, tokom dve drugarske sedeljke, uspoređivali smo, stih po stih, rimovani prevod sa originalom i sa traduction brute, ne zaboravljajući katkad ni Šantića, s tim što su svi prisutni (Svetlana, Tatjana, Katarina i Franjo Termančić, Desanka Raspopović, Mirjana Roben, Stanko Cerović i Paskal Delpeš) služili kao caontraddittori i davali sugestije. Ovo je, dakle, konačna verzija; čini mi se da su u njoj udaljavanja od originala minimalna i da Geteov duh nije izneveren.