Gijom Apoliner: Pesme o životinjama ili Orfejeva svita
| Zmija Na lepotu plaziš osti, Pa ženama ne oprosti Čari njine oholosti! Euridis, Eva, Kleopatra; I sâm spoznah dve-tri, kao vatra. Mačak Želim da imam u kući do groba: Ženu mudru, da blista soba, Mačka što se mota izmeđ knjiga I prijatelja u svako doba, Bez njih bi život bio prepun briga. Kamila Sa ove četiri kamile Don Pedro Alfarubeira Obiđe svet pun nemira. Namere bi moje iste bile Samo da imam četiri kamile. Gusenica Bogatstvo stiču samo vredni. Radimo, dakle, pesnici bedni! Ta se gusenica zlopatila dosta, Ali bujan leptir posta. Hobotnica Mastilo svoje u nebo pljuje, Siše krv kad ljubav ište, I smatra da krv okrepljuje; Pa to sam ja – to čudovište. Meduza Meduze, bedna bića vode, S kosama tamno-modrim, Vama gode nepogode, Kô i meni, pa vas bodrim. Rak Neodlučnost. O, vi, moje slasti, Vi i ja, mi odlazimo tako Ko rakovi kad se kreću tmasti, Natraške, polako. Orfej Ženka morske laste, Ljubav, Sirena večna, Čija samrtna pesma raste, Opasna i nečovečna. Ne slušajte te ptice proklete, No anđele svete. ______ Preveo: Danilo Kiš |
|
|||||
|
|||||
|
|||||